|
 |
Zovem se Milica Novkovi, rođena Vojnović. Od milja me zovu Mira, a to mi je ime na krštenju. Rođena sam u Zemunu 1947. godine.
Najlepše što dete može da ponese u život dobila sam u predgrađu Đakova, gde sam bila do svoje pete godine, u krilu pokojne baba Milke, strica Žarka, stričeva, strina, kumova... Iz ovog krila sam ponela klicu Ljubavi prema životu i čoveku jer su mi Ljubav pružili ovi dobri ljudi koji su me neprestano štitili toplim životnim uslovima. Bila sam sigurna i zaštićena kao nekada u majčinoj utrobi.
U život sam ponela snagu i pregršt pozitivnih emocija koje su izranjale pri svakom susretu sa sličnom životnom situacijom koju sam videla i odživela u svom prvom domu. Osetila sam, videla i čula sve što jedno dete treba da oseti, vidi i čuje: plavo nebo, zelenu travu, vinovu lozu iznad kolevke, bistar potok, toplo mleko dok se sliva iz vimena krave, topot konja, razgovore i ljudsku saradnju sirotinje...(dalje) |
